Монтесори програм рада са децом подразумева напредан приступ који инсистира на неколико важних карактеристика личности, комбинујући независност, надзирану слободу и поштовање природног психо-физичког развоја детета. Постоји неколико незаобилазних елемената у раду сваке монтесори куће:
– групе деце су различитог узраста, како би млађа деца учила по моделу успостављеном од старије, док старији, помажући млађима, развијају самопоуздање и емпатију;
– деца самостално бирају жељене активности из читавог спектра понуђених, а које су прилагођене узрасту;
– ефикасност и свеобухватност учења и то не на традиционално усвојен начин «предавања и слушања», већ кроз презентацију васпитача и лично ангажовање детета у обављању презентованог;
– коришћење специјализованих материјала које је са својим сарадницима осмислила и развила др Марија Монтесори;
– слобода кретања унутар просторије (одељења);
– обучени Монтесори васпитач. Оно што се може сматрати једном од највећих предности рада по монтесори програму јесте интеракција сваког детета понаособ са природним окружењем у којем свакодневно борави.
Педагогија по Марији Монтесори подразумева неколико важних подручја деловања:
Свакодневне активности – подстицање дечије урођене радозналости и истраживачког духа, како би се деца мотивисала да самостално једу, да се брину о својим основним потребама и о потребама своје околине, да говоре, рачунају, користе своје телесне капацитете, уче и сл.
Задаци – слобода бирања задатака, како би се олакшало усвајање знања услед веће мотивисаности и прилагођености узрасту и личним интересовањима сваког детета. Задаци се постављају тако да буду што интересантнији, што побољшава већу концентрацију. Максимално се користе добре стране честог понављања вежби, како би се знање усвојило.
Монтесори материјали – у складу са различитим степенима сазревања и интересовањима, подстичу развој логике, ефикасно савлађивање захтева свакодневног живота и математичког начина решавања проблема (крећу се од најједноставнијих, почев од крпица за чишћење, па до комплекснијих, логичких помагала)
Обучени монтесори васпитач – са задатком не да држи предавање, већ да презентује, надгледа и стимулише на обављење задатка. На детету је да сâмо, кроз непосредно обављање и понављење активности, стекне корисна знања из различитих сфера живота. Идеја водиља рада са дететом је – “Помози ми да научим сам.”
Окружење – карактеристично за простор у коме се спроводи монтесори програм је одсуство класичне школске атмосфере, са акцентом на могућности слободног кретања по просторији и приступачности неопходних материјала.